Kad će sledeće povećanje rata na stambene kredite i koliko ćemo promena imati do kraja godine, danas je jedno od češćih pitanja u Srbiji imajući u vidu da su mnogi građani prethodnih meseci već bili iznenađeni znaćajno većom ratom. Do kraja godine treba očekivati i novo povećanje, a znajući da banke kamatu usklađuju sa euriborom na tri i šest meseci. Pitanje je samo da li će ceh iznositi 15 evra ili 30.
Za nedospeli kredit od oko 30.000 evra koji u celosti dospeva na naplatu za 10 godina, rata je već skočila oko 20 evra. Veći iznos i duži rok otplate doneo je građanima koji imaju stambeni kredit još veći ceh. Rata je rasla i svima drugima koji imaju zaduženje u evrima sa varijabilnom kamatnom stopom, a razlog je jačanje euribora na međunarodnom tržištu.
Građani koji imaju stambene kredite indeksirane u evrima sa varijabilnim kamatama, zbog povećanja euribora mogli bi već sledećeg meseca plaćati veću ratu. Koliko će tačno povećanje rate za kredit biti do kraja godine zavisi od iznosa neisplaćenog duga, i povećanja eurobora u tom trenutku. Rast euribora u naredna tri meseca nemoguće je tačno odrediti tvrde stručnjaci, a podaci pokazuju da je od od prvog avgusta do prvog septembra porastao duplo.
– Šestomesečni euribor je prvog avgusta bio 0,65 a prvog septembra je došao na 1,24, što znači da je skočio duplo, ali to još uvek nije trend, tako da ne možemo da kažemo da će toliko da skače svaki mesec, nego je fleksibilnost tržišta takva da on brzo odreaguje na neke nove stvari – kaže za „Blic Biznis“ Dušan Uzelac, direktor portala „Kamatica“.
Iako su predviđanja da će se trend rasta euribora nastaviti u sledećem periodu, prema rečima stručnjaka, za sada je nemoguće reći koliki će rast biti do kraja godine, a samim tim i koliko će biti povećanje kamate na stambene kredite.
– Ne možemo reći koliko će povećanje euribora biti do kraja godine zato što je to berzanska stvar – kao što ne možemo da predvidimo ni cenu nafta, jer na nju utiču globalne relacije – kaže Uzelac i navodi primer.
Ako bi euribor „skočio“ za 1 procentni poen, na dug od 50.000 evra povećanje kamate bi bilo 30 evra. Dakle ne uzima se početni iznos kredita, već samo deo koji nije otplaćen i na taj iznos banke primenjuju kamatnu stopu – dodaje Uzelac.
Iako euribor raste svaki dan, svaka banka za sebe odlučuje da li će na tri ili šest meseci raditi rekalkulaciju ili nivelaciju. A to znači da prema vrednosti euribora na taj datum usklađuje ratu.
– Euribor je berzanska cena pozajmice. Evropske banke trguju pozajmicama. Cena pozajmice se izražava u procentu kao kamata, i ta kamata koju banke na tržištu izglasaju, odnosno prosečna cena po kojoj su banke pozajmjivale jedna drugoj novac je euribor. To je ono što inkorporirano u ugovorima za sve stambene kredite – objašnjava Dušan Uzelac.
On dodaje da je euribor aktuelna cena pozajmice koja se prenosi na cenu klijenta. I kada ima manje novca u opticaju taj euribor će biti veći, i to mu i jeste neka perspektiva.
Koja će biti granica na kojoj će se zaustaviti euribor naš sagovornik kaže da je sada nemoguće reći, ali ukoliko pogledamo istorijski period, najviša vrednost euribora je bila 5 odsto u doba krize a istu vrednost dostigao je i 2008. u vreme svetske ekonomske krize.
Iz minusa u plus posle 7 godina
Posle gotovo sedam godina šestomesečni euribor je u junu iz negativnih vrednosti prešao u plus i došao na 1 odsto. Ekonomisti prognoziraju da će euribor još rasti do kraja ove godine, a možda i sledeće, u zavisnosti od monetarne i fiskalne politike u Evropi. Zbog globalnih poremećaja i nestabilne ekonomske situacije, odnosno rasta kamatnih stopa, u Srbiji se beleži i trend usporavanja rasta zaduživanja stanovništva.
Prema poslednjem izveštaju Narodne banke Srbije za jun ove godine, udeo dinarskih u ukupnim kreditima stanovništva iznosio je 54,4 odsto, dok su zajmovi vezani za evro iznosili 45,5 odsto.
