Srpska pravoslavna crkva danas slavi uspomenu na Tajnu ili Poslednju večeru Isusa Hrista i njegovih učenika na kojoj su ustanovljeni najsvetiji kanoni hrišćanske crkve i pre svih, sveta tajna pričešća, najsvetija tajna evharistije.
Ovaj praznik, koji se obeležava kao Veliki Četvrtak, jedan je od najznačajnijih događaja u toku Velike ili Stradalne nedelje, u kojoj, prema hrišćanskom predanju, počinje i završava se Hristovo stradanje i njegova zemaljska misija za spas čovečanstva.
Prema jevanđelskim zapisima, Hristos je na Tajnoj večeri blagoslovio hleb i podelivši ga apostolima rekao: „Ovo je telo moje koje se za vas lomi radi oproštenja grehova“.
Zatim je uzeo čašu vina i rekao: „Pijte iz ove čaše svi, ovo je krv moja Novoga Zaveta, koja se proliva za vas i za mnoge, radi otpuštanja greha“.
Ove reči Hristove ponavljaju se do danas na liturgijama pre pričešća.
Veliki četvrtak je, po uzoru na prvu pričest Hristovu i njegovih apostola, jedan od dana određenih za pričešće vernika, koji su poštujući pravoslavni kanon, „postili na vodi“, makar pet poslednjih dana.
Veliki ili Časni post traje šest sedmica, a oni koji se pridržavaju pravila posta, prve i poslednje nedelje ne jedu čak ni ribu, već drugu posnu hranu, pripremljenu na vodi, bez ulja.
Na liturgijama se vernici pričešćuju hlebom ili naforom – telom Hristovim i vinom, koje je simbol njegove krvi prolivene za spas ljudskog roda.
U svim hramovima SPC na ovaj praznik se služi liturgija Svetog Vasilija Velikog, koja se služi 10 puta godišnje, na sve velike pravoslavne praznike.
