Kraj juna obeležile su izuzetno visoke temperature koje su se bližile četrdesetom podeljku, zatim je stiglo nevreme praćeno pljuskovima i gradom.
Doktorka Ivana Stefanović iz Hitne pomoći upozorava koje simptome ne smemo da pripišemo samo promeni vremenskih prilika.
Kako je navela dr Ivana Stefanović u uključenju u Jutarnji program RTS-a, Hitnu pomoć su najčešće zvali pacijenti koji boluju od kardiovaskularnih bolesti. Za prethodnih 24 sata hitna pomoć je zbrinula pet akutnih koronarnih sindroma, što jeste negde uobičajen broj, ali ipak je bilo neželjenih koronarnih događaja i dosta je pacijenata tokom noći zvalo zbog hipertenzije.
„Mi smo to očekivali kako temperatura pada. Svima prija ovo rashlađenje, ali kardiovaskularni pacijenti obično reaguju tako što skoči pritisak, tako da je to bio razlog poziva hitne pomoći“, istakla je doktorka.
Navikli smo da takvu vrstu simptoma pripisujemo vremenskim prilikama, ali to može biti izuzetno opasno, napominje ona.
„Činjenica je da se svi nekako, kad su visoke temperature, osećamo tromije, ali ne možete zanemariti neke simptome da odjednom vam je jako teško, da se jako zadišete ako napravite pet metara što do sada niste, a ako se ta razdaljina smanjuje danima i na kraju sačekate da imate takav bol u grudima i neki devastirajući infarkt, nije dobro čekati“, naglašava dr Stefanović.
Ukoliko nam se dogodi nešto akutno, ukoliko smo dobro funkcionisali na visokim temperaturama, a sada kada je zahladilo to predstavlja veliki napor, bez obzira da li osećamo tipičan bol u grudima, ali taj osećaj teškog zamora mora da nas upozori da nešto nije normalno.
„Za takvu stvar se zove hitna pomoć, može biti infarkt. Dajte da sprečimo sve što je do nas i da se nekako odgovornije ponašamo, jer kad sve bolesti uhvatimo na vreme, saznamo šta se iza nekih simptoma krije, lakše ih lečimo, a i bolje su prognoze“, ističe dr Ivana Stefanović iz Hitne pomoći.
