Irig posle drugog svetskog rata i otimanje od paora. Počelo je od žitarica, stoke do uzimanja zemlje i pravljenja zadruga od otete zemlje sremacki paora. Svedeni na sedamnaest jutara zemlje koji je bi maksimum da imaš dozvoljeno. Znači čovek koji je imao četrdeset jutara zemlje uzeli bi mu dvadeset tri jutra? Svoje zemlje, svoje imovine? Većina je umrla ne dočekavši da se zemlja vrati.
Tek devedesetih je krenulo vraćanje poseda naslednicima. Dosta toga nije ni vraćeno dan danas. Plastično pišem pokušavajući da mladima objasnim kako je ovo izgledalo. Reči nacionalizacija, konfiskacija su bile reči zamenica za oteto jer zvuči „lepše“ za uši. Naravno otimala se hrana mast, slanina, svinje, krave konji, živina. Od sremački domaćina su pravili sirotinju. Običaj je bio vući starce za brkove i ponižavati da bi rekli gde je i zadnja kila žita. Bilo je puno vesanja tada jer ljudi nisu mogli podneti taj pritisak pa bi sami sebi presudila.
Otimanje su vodili uglavnom seoske barabe i pijanci koji su sa dolaskom komunista videli svoju šansu da budu „“ neko „“.Znam imena prezimena svih ljudi u mom selu koji su to radili. Pričao mi deda, baba, Jova, a pricala mi tetka, tata, pričao mi i čika Stevica. Ostavili su beleg i sramotu svojim pokoljenjima. Moj pradeda je bio u zatvoru, a sin mu ranjen na Sremskom frontu skoro ostao bez noge moj deda Braca.
Pradeda je bio navodno hapšen zato što je skrivao Dopuđuu iz Sasa partizanskog oficira koji je vrativši se kući zatekao mrtvog oca, žgarište i oduzeto imanje. Legenda kaže da se Dopuđa tad odmetnuo i krenuo te jeseni u osvetu. Uskoro ću o njemu priču iz pouzdanih izvora napisati. O Dopuđi kojeg su se bojali svi ti nečisti partizanski komesari ili kako su se već zvali. Ćutali su i oni pravi borci koji su imali okršaj sa ustašama, nemcima. Ćutali zbog porodica ćutali i čekali da se svete protiv onog za čega su se borili. I padale su glave po šorovima Srema. Padali su komesari, padali njihove sluge „zulumć ari“ nekad pucanj u noći, a nekad „gluvi barut“ „nož, sekira. Ubijali su Sremci izrode!!! Ali ostaje jedna bolna činjenica? Nije što su uzeli marvu i zemlju već uzeše mlade ljude i nedavši im izbora oteraše u fabrike. Umesto mladosti na sremačkim njivama ostade starost. I tako nam zatru sela cela i od paora, stočara, konjara ostade samo poneki trag koji već odavno bledi. E moj Sremu gde bi bio da ti mladost uzeli nisu…
