Kako je Ulica Tarasa Ševčenka dobila ime?

Ulica Tarasa Ševčenka nalazi se u naselju Blok B prva faza u Sremskoj Mitrovici, u blizini Grkokatoličkog groblja, na kojem su uglavnom sahranjivani Rusini i Ukrajinci. Jedan manji deo ulice pripada i Mesnoj zajednici Sutjeska.

Taras Ševčenko Wikipedia

Taras Grigorovič Ševčenko rođen je u 1814. godine u selu Morinc u centralnoj Ukrajini i bio je jedan od najvećih ukrajinskih pesnika, slikara i humanista.

Njegov književni rad bio je preporod za ukrajinsku književnost. Teme koje preovlađuju u njegovim delima su težak položaj ukrajinskog seljaka, čežnja za srećnim vremenima domovine, želja i nada za socijalno i nacionalno oslobođenje Ukrajine.

Po njemu se zove Taras Ševčenkov Nacionalni univerzitet Kijeva. Umro je 10. marta 1861. godine u Sankt Peterburgu. Najznačajnija književna dela Tarasa Ševčenka su:Kobzar“, „Gajdamaki“, „Hladna jaruga“, „Hamalija“, „Kavkaz“, „San“, ciklus „U kazamatu“.

O samom imenu ulice mi ne možemo sa sigurnošću govoriti i zašto je baš nazvana po slavnom ukrajinskom pesniku. 

Nešto više o samoj ulici možemo naći u knjizi „Istorija Grkokatoličke crkve u Sremskoj Mitrovici“, paroha Vladislava Varge. Pregledom crkvenih knjiga rođenih u venčanih  u periodu od 1886. do 1949. godine, ustanovljeno je da je ova ulica menjala nekoliko puta ime. Najpre se zvala Baštovanska, verovatno jer se nalazila severno od varoši na prostoru između poslednjih gradskih kuća i nove železničke pruge, koja je upravo u toj poslednjoj deceniji XIX veka i izgrađena. Na tom prostoru su pre nego što je naseljen bile bašte i njive.  

Istoričar Bora Čekerinac je pisao o promenama ulica u gradu u Časopisu za nauku, umetnost i kulturu “Sunčani sat”.  Tu piše da je sadašnja Ulica Tarasa Ševčenka dobila ime Baštovanska 1926. godine, a od 1936. godine je Ulica Vuka Karadžića.

Sremska Mitrovica 1941. je okupirana i ušla je u sastav Nezavisne države Hrvatske. Nove vlasti shodno novonastalim prilikama, menjaju imena ulica u gradu. Naziv Ulice Vuka Karažića promenjen je u Rusinska ulica koji će se zadržati sve do 1949. godine.

Uvidom u crkvene knjige, Rusinska ulica je od 1949. godine ponela naziv Tarasa Ševčenka. Prvi parohijan iz ove ulice kršten i upisan knjigu krštenih je Dušan Bednar. Zahvaljujući upravo crkvenim knjigama možemo videti kako se menjalo ime ulice. 

Zašto je ime promenjeno u naziv Tarasa Ševčenka, ni samim parohijanima nije poznato. U ovoj ulice ima najviše rusinskih kuća, pa se može objasniti i time da su parosi Ilija Vančik i Miron Hirjovatij bili svesni rusinsko-ukrajinske nacionalnosti. Upravo ovi parosi su se i izjašnjavali kao Rusin-Ukrajinac, te je možda ta svest i doprinela da se povežu Rusini sa velikim ukrajinskim pesnikom i nacionalnim preporoditeljem Tarasom Ševčenkom. 

Miron Hirjovatij je za sveštenika postavljen upravo te 1949. godine kada ulica dobija ime po slavnom ukrajinskom pesniku Tarasu Ševčenku. S obzirom da je Miron Hirjovatij bio Ukrajinac, da su njegovi parohijani u većem broju živeli u toj ulici i ne čudi što je Gradsko veće donelo odluku da ova ulica nosi ime po Tarasu Ševčenku, verovatno u želji da Rusine i Ukrajince afirmišu, a i da izraze zahvalnost, s obzirom da su Ukrajinci kao deo Crvene armije, učestvovali u oslobođenju Beograda i Srbije.

Važno je napomenuti da upravo u tim godinama posle Drugog svetskog rata u Sremsku Mitrovicu dolaze i ukrajinski doseljenici u nadi za boljim životom. O doseljavanju Ukrajinaca u Sremsku Mitrovicu pisali su Petar i Mihajlo Ljahović u svojoj knjizi „Ukrajinci u Sremskoj Mitrovici i okolnim selima“.

Izvor: „Istorija Grkokatoličke crkve u Sremskoj Mitrovici“, o. Vladislav Varga; „Ukrajinci u Sremskoj Mitrovici i okolnim selima“ Petar Ljahović, Mihajlo Ljahović; Sunčani sat, Bora Čekerinac. 

Uredio: Darko Tur

Prethodni tekstU Kovid bolnici 163 pacijenta
Sledeći tekstOd 66 testiranih pacijenata, 31 antigen pozitivno