Kako pišu današnje “Večernje novosti”, Srbija trenutno ima 33 aerodroma dok se za međunarodni redovni javni avio-prevoz koriste trenutno tri, “Nikola Tesla”, “Car Konstantin” i “Morava”. Iz Ministarstva saobraćaja najavljuju da bi zbog značajno povećanog broja putnika putnici na međunarodnim letovima mogli da pored nabrojanih poleću i iz Novog Sada, sa Srebrnog jezera i iz Užica.
Zapitali smo se koliko se to zaista uvećao broj putnika na međunarodnim linijama. Beogradski aerodrom “Nikola Tesla” u periodu od 2015. do 2019. godine sa skoro 4,8 miliona putnika skočio je na blizu 6,2 miliona u 2019. godini, što ga svrstava na peto mesto na Balkanu iza grčkih aerodroma u Atini, na Kritu i Solunu kao i bugarskog aerodroma u Sofiji. Recimo Beograd “beži” Zagrebu za skoro 3 miliona putnika više u prethodnoj godini.
Aerodrom “Car Konstantin” u Nišu, 2015. godine imao je tek 1335 putnika dok 2019. godine taj broj se popeo na 422.255 putnika.
Iako postoje nedoumice koliko je i da li Srbija ima zaista potencijal u broju putnika za sve nabrojane vazdušne luke, prof. dr Petar Mirosavljević, prodekan za studije Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, vidi u tome ogroman potencijal i šansu. On smatra dobrim potezom udruživanje i predavanje nadležnosti nad aerodromima lokalne zajednice na “Aerodrome Srbije” jer se tako lakše i bolje mogu naći sredstva za investiranje u nove piste, heliodrome, infrastrukturu… Njegovo vidjenje stvari je da Srbija treba da razvija habove (avio-čvorišta) za jugoistočnu Evropu i da pokuša da pokupi sav saobraćaj ka najznačajnijim interkontitentalnim destinacijama. Profesor Mirosavljević smatra da treba slediti primere drugih zemalja koje su u tome odmakle.
Šansa za manje regionalne i lokalne aerodrome je i u razvoju poslovnog vazduhoplovstva, takozvanog avio-taksija i sportskog vazduhoplovstva- general aviation, kako je trenutno razvrstan i naš aerodrom u Velikim Radincima. Kako je aerodrom “Nikola Tesla” sve opterećeniji komercijalnim vazdušnim saobraćajem, avionima velikog kapaciteta a u budućnosti će biti sve više, šansu da se rastereti treba tražiti upravo u manjim aerodromima koji se nalaze u neposrednom okruženju, kako bi se poslovna i sportska avijacija dislocirala. Da li je to šansa i za aerodrom u Velikim Radicnima, videćemo verovatno u skorijoj budućnosti.
