U Muzeja Srema, u ponedeljak 5. decembra i utorak, 6. decembra, održava se Festival arheološkog filma, 18. po redu. Projekcije obe večeri počinju u 18 časova.
U Svečanoj sali Muzeja Srema, ulica Vuka Karadžića 3, održaće se projekcije arheološkog filma, po sledećem rasporedu:
Ponedeljak 5.decembar:
Vučedolska jarebica – Vučedol partridge
Režija: Darko Puharić, Hrvatska 2021., trajanje 50 minuta.
Ptica je otkopana na kultnom mestu arheološkog lokaliteta Vučedol 1938. godine i predstavlja jarebicu, a stara je oko 5000 godina. Jarebica je pronađena ukopana pred ulazom u tzv. Megaron livača bakra, kako jeovaj objekt nazvao nemački arheolog Robert Rudolf Schmidt koji je 1938. vodioistraživanja na Vučedolu.
Prostor tih istraživanja je odvojen od ostatka naselja te mu je bilo teško i pristupati, a razlog je bio po život opasni livački zanat koji je samo livačima dopuštao pristup. U njegovom središtu pronađena je 1938. god. jedna velika kuća, možda i najveća kuća vučedolske kulture u kojoj su pronađene dve peći za livanje, pronađeni su ostaci kalupa i ostaci bakra – Megaron. Dve različite peći označavaju razvojni proces od topljenja rude do topljenja metala.
Megaron je ujedno bio i kultno mesto u kojemu se odavala počast tom zanimanju, ali i novom božanstvu koje im je pomoglo gospodariti vatrom. Upravo je grčko-rimska mitologija nastojala objasniti ove civilizacijske tehnološke domete vezane uz livanje i menjanje strukture prirode koju je livač stvarao. Mnogi posle zabeženi mitovi govore o bogu kovaču, majstoru kovačkoga umeća koji kuje oružje bogovima i junacima. Grčka mitologija sačuvala je spomen na te davne metalurge. Govorimo o liku boga Hefesta kao boga kovača. Nalazimo i spomen jednog mita koji je povezan upravo s Kolhidom. Hefest je sa svojim znanjima bio od pomoći ljudima koji se bave metalurgijom. Hefest, gospodar vatre i kovanja, u skupu je velikih olimpskih bogova. Ono što je svakako ključno za vučedolsku kulturu jeste metalurgija. Upravo se iz toga razloga kultura snažno proširila na gotovo cielu središnju i jugoistočnu Evropu. Pažljiva analiza novih naselja pokazuje da su zauzeli sva područja s ležištima bakra.
Otkrili smo novi rimski logor u selu Kremna
Režija: Fondacija Neozoik, Srbija 2021., trajanje: 34 minuta.
Predstavljamo vam Arheološki žurnal Fondacije Neozoik. Video je projekat zabavno-edukativnog karaktera i namenjen je svima! Cilj nam je upoznavanje šire javnosti sa aktuelnim vestima iz arheologije u zemlji i svetu. Ekipa arheologa istražila je okolinu Kremne nadajući se da će naći i tragove naselja majstora, zanatlija i porodica vojnika koje su pratile vojske.
Odgovaramo vam na pitanje kako to arheolozi nalaze nove lokalitete!
Utorak 6. decembar:
Felix
Režija: Dejan Đusić, Srbija 2020., trajanje: 31 monut.
Akademik Dragoslav Srejović, priznat i cenjen kao jedan od najvećih arheologa 20. veka, ostavio je neizbrisiv trag na polju arheološke nauke i tumačenja porekla umetnosti. Istraživač i naučnik širokih interesovanja, ogromnog znanja, izvanredne intuicije, vrsni intelektualac, Srejo5vić je svojim radom i otkrićima iz temelja pomerio granice saznanja i shvatanja o praistoriji i kasnoantičkom dobu, naročito na tlu Balkana.
Krasnóv
Režija: Alekseй Burьґkin, Rusija 2018., trajanje: 37’.
U talasu ruskih emigranata koji su svoju domovinu napustili nakon Oktobarske revolucije 1917. godine, emigrira 1919. godine u Galipolje i na Maltu, a zatim na poziv uprave Saveza ruskih inženjera i tehničara u Kraljevini SHS posle trideset godina plodnog rada, dolazi u Beograd 1922. godine. Krasnov se vrlo brzo uključio u savremene tokove srpske arhitekture, zaposlio se u Arhitektonskom odeljenju Ministarstva građevina, gde je radio u zvanju kontraktualnog inženjera, građevinskog inspektora i rukovodioca Odseka za monumentalne građevine i spomenike, ispoljavajući svoje visoko stvaralačko umeće i koristeći ga za izgradnju prestonice svoje nove domovine, koja ga je svesrdno prihvatila, i ubrzo postaje cenjeni državni i dvorski arhitekta. U periodu od 1923. do 1939. godine radio je na projektovanju, građenju, dovršavanju, adaptaciji i ukrašavanju najznačajnijih državnih zdanja, mnogobrojnih profanih zgrada, crkva i spomen – obeležja, bavio se slikarstvom i dizajniranjem nameštaja. Autorskim tretmanom heraldičke dekoracije na fasadama svojih objekata obeležio je čitavo jedno razdoblje srpske arhitekture.
Ostrvo Vjoži – slovenska predstraža u Kostromskoj zemlji / Ostrov Vёži – slavяnskiй forpost v Kostromskoй zemle
Režija: Denis Moщenko, Anastasiя Fišer, Rusija 2018., trajanje: 13 minuta.
Istorija bogatstva ruskog sela. Na ostrvu Veža u Kostromskoj oblasti otkriveni su jedinstveni arheološki nalazi. Teritorija drevne granice nekim čudom nije bila poplavljena tokom stvaranja rezervoara Gorki. Aktuelnu ekspediciju na ostrvo Veža organizovalo je Rusko geografsko društvo o trošku predsedničke dotacije. Šta su arheolozi pronašli?
Istorijski pejzaž okolina Galičkog jezera / Istoričeskiй landšaft okrugi Galičskogo ozera
Režija: Rusija 2020., trajanje: 15 minuta.
Kostromski arheolozi nastavljaju da proučavaju Galičko jezero. Tokom leta ekspedicije su se odvijale na naselju Unoroz i naselju Voznesenskoe
