STEVO LAPČEVIĆ: Bešenovo – kraj table na ulazu u selo
Da li zbog virusa ili ko zna čega, tek ništa više nije kao što je bilo. Ili se može desiti da smo do virusa došli upravo zato što više ništa nije kao nekada? Teško...
BORIS MILJKOVIĆ: A Sremci ko Sremci samo prizivaju kišu
Desi se ponekad da otvorim kapiju i slike ''krenu''.
Utrčavam u gonak i skidam školsku torbu. Presvlačim se i nestrpljivo čekam da mi baba da ručak.
Nisam gladan ali ručak je uslov da idem da se...
BORIS MILJKOVIĆ: Nestaje svet starog Srema
Sve manje u Sremu jorgovana, bagrema a i starih kafana.
Nestalo marve, nestalo gazda. Nestalo onog neba sto pokriva Srem kako treba. Nema topota čilaša, kariranih stolnjaka ni onih starih kafanskih čaša! A ni...
BORIS MILJKOVIĆ: Sremci, svoje ravnice gospodari
Pokorni crnoj zemlji i Bogu na nebu.
Bogatstvo su im bila zelena polja i nisu čekali vremena bolja.
Oni su živeli '' sad''.
U to vreme i tad postojala je reč.
Reč je bila svetinja, reč...
BORIS MILJKOVIĆ: Kod deda Rade na divanu
Dodjem kod deda Rade kada je lep dan. Sedimo napolju. Astal do bunara.
A onda donese slaninu u onom plekanom tanjiru. Plus pivo iz čaša onih starih debelih. Nož sa drvenim koricama. Leba na dasci...
RADOVAN SREMAC: Nema više sremačkih májki
Mi u Sremu (možda se kaže još negde van Srema ali to ste svakako pokupili od nas) za babe kažemo májka.
Znači, ne mâjka kao što kažemo za mamu, nego májka. Otegnemo to prvo A...
BORIS MILJKOVIĆ: Kad je traktor zamenio konje
Zašto volim ovu fotografiju?
Pa vidim na njoj mog deda ujaka Jovu, babinog rodjenog brata. Dve kuće od mene. Penjem se po platnu i gledam dok moj pradeda Bora otvara kapiju i čekam da deda...
